Citat sa sajta
http://www.spvz.be/lat/node/86 :




Вођа Срба , који их је довео на Балкан, умро 680. године, али се не зна његово име,
Свевлад - до 660. год.
Селимир - од 679. - 680. год.
Владин - до 700. год.
Ратимир - до 730. год.
Зна се да су између 730. и 825. године владала четири кнеза:
Вишеслав, Радослав, Просигој, Властимир - од 730. - 825. год.
О њима нема много података. У то време, 822. године, у Србију је пребегао Људевит Посавски, кога су победили Франци након 10 офанзива. Кнеза Властимира наследила су три сина:
Мутимир - од друге половине IX века до 891.
Стројимир
Гојник
Три брата владала су истовремено, сваки на свом делу државне територије. Најстарији, Мутимир, био је главни владар, а браћа су му била потчињена. Браћа су 852. год. потукла бугарског кана Бориса, који је напао Србију. Међутим, браћа су ускоро заратила међу собом, па је Мутимир победио Стојимира и Гојника и предао их у ропство кану Борису. У Бугарској се Стојимиру родио унук Часлав, који ће касније постати кнез Србије.
За време Мутимира Срби су покрштени по други пут. Прво покрштавање Срба извршено је за време цара Ираклија (610. - 641. год.) на латинском језику и том приликом су примили хришћанство римског типа (католици). За Мутимира примили су хришћанство цариградског типа (православци). У то време овде делују и света браћа Ћирило и Методије. За време Мутимира ћирилица је постала српско писмо. Мутимира су 891. године наследила три његова сина:
Прибислав - 891. - 892. год.
Бран и
Стефан
Прибислав је био главни владар, а браћа њему потчињени сувладари. Прибислава је збацио и протерао из Србије брат Стричевић
Петар Гојниковић - 892. - 917.
Бугари су на превару и уз помоћ Бранова сина Павла заробили Петра Гојниковића, који је у заробљеништву и умро.
Павле Брановић - 917. - 920.
Доведен на власт и збачен са ње туђом силом (Бугарска и Византија)
Захарије Прибисављевић - 920. - 924.
Син Прибислава и унук Мутимира такође је доведен на престо и збачен с њега интервенцијом Бугара и Византије
Под Бугарском влашћу (924. - 927. год.) на српском престолу није био нико
Часлав Клонимировиц - 927. - 950.
Он је последњи изданак старе српске династије. Погинуо је у борби против Мађара, који су почели пљачкашке походе на Србију
Тихомиљ - 950. - 980., Чаславов зет
Љутомир - 980. - 1003.
Љутомиров син (не зна му се име) - 1003. - 1030.
Љутовит - 1030. - 1070.
Србија је повремено била под влашћу Византије, Бугара и цара Самуила, или у вазалном односу са њима, али је на престолу био Србин.
Вукан - 1070. - 1113.
Први владар дукљанске лозе која ће једно време владати Србијом. У српским приморским кнежевинама - Неретвљанска кнежевина, Дукља, Захумље и Травунија - владали су, када оне нису биле у саставу Рашке: Дружак, Људит, Беригој, Јаков, Русин, Славац, Светолик, Томислав, Вишеслав, Разбивој, Михаило, Хранимир, Остивој, Толимир, Прелимир, Болеслав, Драгослав, Превлад, Тугомир, Драгомир, Мирослав, Бодин, Владимир, Воислав, Гоислав, Саганек, Радослав, Предимир, Коцопар, Дорде и Градихна. Понеки од њих владао је и Рашком. Ово су интересантна стара српска имена, а често се завршавају речима мир и слава.
Урош I - 1113. - 1140., Урош је Вуканов синовац. У његово вреем у Србији стизу крстаси,
Урош II - 1140. - 1156.
Деса - 1155.
Урош II - поново - 1156.
Деса - 1156. - 1168. Деса је познат по упорним борбама против византије.
Тихомир - 1168. - 1170.
Сестрић жупана Вукана и брат Уроша I, Завида, имао је четири сина: Тихомира, Страцимира, Мирослава и Немању. Византијски цар Манојло Комнен (1143.- 1180.) поставио је Завидине синове за владаре Србије, с'тим што је Мирослав био велики жупан, а браћа су била сувладари. Ускоро је Немања заратио с браћом које је победио у бици на Косову. Том приликом Тихомир је погинуо. Немања је постао велики жупан и родоначелник династије Немањића. Он је рођен у Зети, у Рибници, и најпре је крштен по католичком обреду. Касније је крштен по православном обреду. Протерао је богумиле из Србије, развио и учврстио српску државу. Састао се с вођама крсташа у Нишу и угостио их. Служио се виљушкама, које су европски владари први пут видели.
Стефан Немања - 1168. - 1196.
Стефан Немања имао је три сина: Вукана, Стефана и Растка, потоњег светог Саву који је отиљао у калурере у Свету гору, а касније успоставио самосталност српске цркве. Немања се 1196. год. добровољно повукао с престола, отишао је у Свету гору сину Сави, тамо се замонашио и узео име Симеон. Престо је препустио сину Стефану. Умро је 1200. године. У доба Немање у Хуму је владао његов брат Мирослав, који се оженио кћерком Кулина Бана и који је дао преписати Мирослављево јеванђеље, најстарији сачувани ћирилицки споменик.
Стефан Првовенчани - 1196. - 1228.
Овенчан је краљевском круном два пута: први пут га је крунисао папа 1217. год.; а други пут брат Сава 1219. године. Њему су припадале Србија, Дукља, Травунија, Далмација и Захумље.
Вукан - 1202. - 1203.
За кратко је био збацио с власти брата Стефана, уз помоћ Угарске. Браћу је помирио њихов брат архимадрит Сава, над очевим костима. Вуканов потомак је Младен, родоначелник Бранковића.
Стефан Првовенчани је има четири сина, од којих су тројица, по реду, постали српски краљеви:
Радосав - 1227. - 1234.
Владислав - 1234. - 1243. и
Урос И - 1243. - 1276.
За време Владислава Монголи су опустошили Србију и Приморје. За време Радослава рудари Саси из Ердеља развијају рударство у Србији.
Стефан Драгутин - 1276. - 1282.
Први српски владар чија је престоница био Београд. Пошто је 1282. године пао с коња, предао је престо млађем брату Милутину, а после његове смрти на престо је требао да дође Драгутинов син Владислав. Удао је кћерку Јелену за босанског краља Стефана И (1284.-1310.), чији унук, краљ Твртко (1353.-1391.), по Јелени води порекло од лозе Немањића и претндује на српски престо. Његов војвода Влатко Вуковић водио је Босанце на Косову.
Стефан Урош II Милутин - 1282.-1321.
Он је отац Стефана Дечанског и деда цара Душана. Побио је 1281. године Татаре на Дриму, које је Византија довела у рат против Србије. Оженио се 1299. малолетном Симонидом, кћерком византијског цара Андроника II. Против њега заратио је син Стефан, Душанов отац, кога је Милутин победио, ослепио и послао у ропство у Цариград, с децом Дусаном и Душицом. После Милутинове смрти 70 дана трајале су жестоке борбе претендената на престо Србије. Победио је његов син Стефан, који је био само делимично ослепљен. Народ је веровао у чудотворност повратка његовог вида, па је пошао за њим.
Стефан Урош III Дечански - 1321. - 1331.
Потукао је Бугаре код Велбузда 1330. године. Један део војске у бици водио је млади краљ Душан. Ускоро су настале жестоке борбе између оца и сина, па је најпре Стефан разорио Душанов двор на реци Дримцу код Скадра, а потом је победио Душан и затворио оца у тврдом Звечану, где је и задављен. Тако је несрећног краља Стефана Дечанског отац ослепио, а син Душан задавио. Душан је преузео престо.
Цар Душан - 1331. - 1355.
Први српски цар и најзначајнији српски средњовековни владар. Проширио је Србију до Солуна, а поред тога заузео Албаније, Епир и Тесалију до Коринтског залива. За његове владавине Србија је обухватала највећу територију. Планирао је да освоји Цариград, али му Венеција није пружила договорену поморску помоћ. Хтео је да буде вођа свих хришћана у борби против Турака који су надирали у Европу, али преговори са папом о томе нису успели. Прогласио се за цара Срба и Грка у Скопљу 1346. године. Донео је чувени Душанов Законик 1349., односно 1354. године. Оргинал Законика није сачуван, али је сачувано десетак преписа, јер се Законик вековима примењивао у српским земљама.
Цар Урош -1355. - 1371.
Син цара Душана, Нејаки Урош из народних песама. За време његове владавине распало се српско царство, великаши "На комате раздробише царство", како каже народна песма.
Урош, Душанов син - ужа, окрњена Србија,
Симеон, Душанов брат - Тесалија,
Јован Комнин - Валона,
Блаж Матаранго - подручје између Драча и Валоне,
Жарко - око Бојане,
Балшићи - Зета,
Војихна (и зет му Угљеша) - око Сера,
Бранко Младеновић - око Охрида,
Краљ Вукашин (и син му Марко) - Прилеп,
Војислав Војиновић и Никола Алтомановић - од Дрине до дубровачког заледа,
Растиславићи - североисточна Србија,
Лазар Хребељановић - око Новог Брда,
Вук Бранковић - Косово итд. Смрћу цара Уроша угасила се династија Немањића!
Лазар Хребељановић - 1371. - 1389.
Он је ујединио и водио Србе у Косовској бици 1389. године, у којој је и погинуо.
Стефан Лазаревић - 1389. - 1427.
Син кнеза Лазара. Био је турски вазал и учествоао на страни Турака у борби против Тамерлана, код Ангоре 1402. Његова сестра Оливера била је удата за Бајазита, који је заробљен код Ангоре, па је Оливера гола морала да служи Тамерлана при гозби.
Ђурађ Бранковић - 1427. - 1456.
Лазар Бранковић - 1456. - 1458.
Стефан Бранковић - 1458. - 1459.
Падом Смедерева 1459. године престала је да постоји српска држава!
Турска власт у Србији - 1459. - 1808.
Карађорђе Петровић - 1804. - 1813.
Вођа I српског устанка. Родоначелник династије Карађорђевића, која је, наизменично с Обреновићима, владала до 1945. година. Убио га кум на спавању (срамота - код Срба највећа светиња је кум, а кум убија кума), по налогу Милоша Обреновића.
Турска власт у Србији - 1813. - 1815.
Милош Обреновић - 1815. - 1839. и 1858. - 1860.
Оснивач династије Обреновића, која је, наизменично с Карађорђевићима, владала од 1815. до 1903. године.
Милан I Обреновић - 1839.
Михаило Обреновић -1839. - 1842. и 1860. - 1868.
Александар Карађорђевић - 1842. - 1858.
Милан II Обреновић - 1868. - 1889.
Александар Обреновић - 1889. - 1903.
Њега и краљицу Драгу Машин убила је тајна официрска организација "Црна рука", предвођена мајором Драгутином Димитријевићем Аписом. Његовом смрћу гаси се династија Обреновића.
Петар I Карађорђевић - 1903. - 1921.
 Водио је Србију у I и II балканском и I светском рату. Прозван је "Ослободилац". Он је први краљ Срба, Хрвата и Словенаца (1918. - 1921. године).
Александар Карађорђевић - 1921. - 1934.
Владао Југославијом у којој је Србија. Укинуо је 1929. године Устав, завео диктатуру и забранио рад политичких странака. Убијен у Марсељу (Француска).
Петар II Карађорђевић - 1934. - 1945.
У ствари, од смрти краља Александра 1934. до 1941. године, уместо малолетног краља Петра влада Намесништво са кнезом Павлом Карађорђевићем, синовцем краља Александра. Другом одлуком АВНОЈ-а у Јајцу 1943. године забрањен је повратак у Југославију краљу Петру II Карађорђевићу. Он је у иностранству умро.
Сви српски владари градили су цркве и манастире, као своје задужбине, који су вековима били центри српске културе. Цела историја српских владара пуна је међусобно проливене крви за власт и престо. Мало је народа и владара у историји који су се тако жестоко и често међусобно сукобљавали и убијали као Срби. Други су ратовали против других, а Срби против Срба, време је за наук.